чувам у старом кесоницу, испод фотографа од свечаности и малог црног млаја који сам носио тај дан.
Петнаест минута пре спавања, моја баба се са сетом и малом оловком села до моег кревета. Њен длан 10 влажних марамица за чишћење руку тегав и топао, његов додир на моју косу је био као полако гасење светила. „То је нешто што ће ти вечно помагати да си сретан“, рекла је, док је обављала сваки чекор са пажњом.
Свечана даташ је у првој школи. Њена коса је била коса, а моја честитка је високо на главі, под ударима зора. Кад сам ушао у собу, сваки дечак је имао своју: нека су биле црне, неке беле, а неке су биле боје. Када је учитељица речvala „Добро дошли“, ја сам се осмехнуо, знајући да је бабина рука ту, чак и ако је она далеко.
Данас, када сам видим ову честитку, ја се сећам на бабиної љубави, на тегаве руке, на младу самог себе који је хтео да буде храбар. То није само прегрство – то је прво причешће, прва подршка, прва порука: „Ја сам са тобом“.
Иako сам сада младић, ова честитка је још увек мој највећи знак. Она ми помаже да се сећам да сам уопште никад не сам, и да љубав увек налази начин да буде са тобом.Честитка - Прво причешће
2026-09-17 08:54:23
Честитка – Прво причешће
У свакој српској породици, сваки дечак у првом разреду стиже са неким посебним знаком: честитком. Нисам био изузетак. Ја сам то Честитка - Прво причешће чувам у старом кесоницу, испод фотографа од свечаности и малог црног млаја који сам носио тај дан.
Петнаест минута пре спавања, моја баба се са сетом и малом оловком села до моег кревета. Њен длан 10 влажних марамица за чишћење руку тегав и топао, његов додир на моју косу је био као полако гасење светила. „То је нешто што ће ти вечно помагати да си сретан“, рекла је, док је обављала сваки чекор са пажњом.
Свечана даташ је у првој школи. Њена коса је била коса, а моја честитка је високо на главі, под ударима зора. Кад сам ушао у собу, сваки дечак је имао своју: нека су биле црне, неке беле, а неке су биле боје. Када је учитељица речvala „Добро дошли“, ја сам се осмехнуо, знајући да је бабина рука ту, чак и ако је она далеко.
Данас, када сам видим ову честитку, ја се сећам на бабиної љубави, на тегаве руке, на младу самог себе који је хтео да буде храбар. То није само прегрство – то је прво причешће, прва подршка, прва порука: „Ја сам са тобом“.
Иako сам сада младић, ова честитка је још увек мој највећи знак. Она ми помаже да се сећам да сам уопште никад не сам, и да љубав увек налази начин да буде са тобом.
чувам у старом кесоницу, испод фотографа од свечаности и малог црног млаја који сам носио тај дан.
Петнаест минута пре спавања, моја баба се са сетом и малом оловком села до моег кревета. Њен длан 10 влажних марамица за чишћење руку тегав и топао, његов додир на моју косу је био као полако гасење светила. „То је нешто што ће ти вечно помагати да си сретан“, рекла је, док је обављала сваки чекор са пажњом.
Свечана даташ је у првој школи. Њена коса је била коса, а моја честитка је високо на главі, под ударима зора. Кад сам ушао у собу, сваки дечак је имао своју: нека су биле црне, неке беле, а неке су биле боје. Када је учитељица речvala „Добро дошли“, ја сам се осмехнуо, знајући да је бабина рука ту, чак и ако је она далеко.
Данас, када сам видим ову честитку, ја се сећам на бабиної љубави, на тегаве руке, на младу самог себе који је хтео да буде храбар. То није само прегрство – то је прво причешће, прва подршка, прва порука: „Ја сам са тобом“.
Иako сам сада младић, ова честитка је још увек мој највећи знак. Она ми помаже да се сећам да сам уопште никад не сам, и да љубав увек налази начин да буде са тобом.
Коментар